11. јул 2009. године

Учесницима Ванредне Епархијске Скупштине
Епархије Новограчаничко-средњезападноамеричке
Манастир Покрова Пресвете Богородице

Часни оци, драга браћо и сестре,

Свети апостол Павле у Првој посланици Коринћанима, говорећи о апостолском служању, између осталог каже и следеће: »Тако да нас људи сматрају као слуге Христове и управитеље тајни Божијих» (I Кор. 4, 1). Ни ми данас, када вас по први пут поздрављамо као представнике наше новоформиране Епархије, призивамо у сећање ове речи великог Апостола, који је, својим радом и мисионарским служењем, за сва времена трасирао пут истинских следбеника Христових. Благодарни смо Богу, на првоме месту, а онда нашој Светој Цркви, која нам је поверила ову апостолску службу. Данас стојимо пред вама у улози, не толико онога који наређује већ онога који се труди да буде слуга Христов. Већих амбиција од ове ми заиста немамо. На нашем путу ка вечности, најсигурнији и најбољи начин је да служимо.

Арондација или реорганизација епархија наше цркве у Северној и Јужној Америци, од стране Светог архијерејског сабора СПЦ, донела је благу измену на простору Средњег Запада Америке, где је створена нова Епархија:
Новограчаничко - средњезападноамеричка. Данас су се по први пут састали, представници ове Епархије, ради конституисања епархијских тела како би успешно, и у оквиру нашега новога Устава, започели рад на широком простору који обухвата ова Епархија.

Одлука Светог архијерејског сабора СПЦ, као и све што проистиче из ове одлуке, од историјског је значаја. Овим је коначно стављена тачка на нашу несрећну поделу, окончана је једна тужна епоха у историји наше Цркве на овим просторима и најављена зора новога дана. Верујемо светлијег и бољег, плодоноснијег и спасоноснијег за наш народ и нашу Цркву у овом делу света. И до сада је доста, не само на грађевинском плану, учињено у нашим Епархијама у Америци и Канади а замислите сада, када смо сви једно, што треба да је нормално за једноверну браћу, како ће, ако Бог да, све бити боље и благословеније. На првоме месту, биће мир у срцима нашим, који је свима тако неопходан. Мир Божији, који превазилази сваки разум и сједињује нас са Богом. Тај мир чини човека неосетљивим за сопствене, земаљске невоље и страдања, гаси претерано везивање за овај свет, вуче га ка Небу, рађа и његовом срцу љубав према свима. Та љубав покрива недостатке ближњега тако да их он не примећује већ га тера да другог вазда, пре и више пожали него себе. На тај мир су позвани сви а посебно ми православни хришћани.

Уједињени можемо учинити много, под условом да смо несебични и да не стављамо себе у први план. Бојмо се високог мишљења о себи, јер је гордост и високоумље погибељ за човека. Бремена један другог носите и тако испуните закон Христов, речи су св. Апостола. Трудимо се да свој рад усагласимо са светим Јеванђељем Христа Спаситеља. Све што не може да се стави у контекст Благе Вести, није добро за душе наше, није корисно и, што је најгоре, може да нам озбиљно умањи могућност да станемо «са десне стране Господа» у онај одлучујући дан, у дан када будемо «лицем к лицу» са Праведним Судијом.

Важно је нагласити да Свети архијерејски сабор СПЦ не тражи од нас ништа осим да будемо добри чланови наше Свете Цркве, да се трудимо на заједничкој њиви Господњој, да својим живљењем у овом делу света допринесемо сопственом спасењу и спасењу нашег окружења. Последња ствар о којој Оци св.Сабора мисле јесте наша имовина. Српска православна Црква је кроз векове, успешно бринула о духовним и материјалним добрима и ништа се у природи Цркве од тада није променило.

После евхаристијског јединства из 1992.г. ништа се значајније није десило од овога догађаја, који означава нови почетак у потпуном канонском и административном јединству. Због тога, заблагодаримо Богу и Његовим највернијим слугама из рода нашега, на челу са Св. Савом, за овај велики благослов да се, као истински Христови следбеници спасавамо у једној и недељивој светој Српској православној цркви. Ако још има код неке браће разлога за праштање, опростите! Ако има код неких разлога да моле за опроштај, учините тако! Смиримо се једни пред другим и пред Господом, лечећи кроз братску љубав греховне ране. Покажимо сопственим примером жртвеног служења, да смо у свему достојни следбеници светосавске мисли, мисли урамљене у православно исповедање Бога и Цркве Његове.

Покажимо браћо и сестре, својим живот и радом, да је Јеванђеље Христово наш Устав, правила и друге правне норме. На тај начин неће бити неке посебне потребе да се много ослањамо на административне мере. Поштујте своје свештенослужитеље а ви пастири, којима је поверена ова узвишена служба, брините о душама које су вам дате у старање, јер је велико бреме и велика одговорност и једних и других пред Господом.

Ми ћемо данас изабрати епархијска тела. Нека тај избор прође у братском договору и разумевању и нека наш приступ томе важном послу буде инспирисан једино истинском бригом за Цркву Божију. Нека да Бог да овај прелепи храм, подигнут од стране блажене успомене Митрополита Иринеја и благочестивог народа српског, седиште наше нове Епархије, настави да служи као значајан духовни центар у коме ће се сви православни Срби увек осећати као код куће.

Сви нам добро дошли, свима срећан и благословен почетак рада у новој Епархији, и нека благослов Божји буде са свима вама, сада и увек и у све векове, амин!

+ Л О Н Г И Н

Епископ новограчаничко-

средњезападноамерички

--------------------------------------------------------------------------------

Након уводне речи Владике Лонгина, прођене су све тачке дневног реда. Нови Епархијски Савет и нови Надзорни Одбор су изабрани.

Чланови Епархијског Одбора су:
Прот. Марко Тодоровић
Прот. Недељко Лунић
Прот. Милош Весин
Прот. Милорад Лончар
О. Александар Новаковић
Денис Свилар
Остоја Грабовац
Јово Балаћ
Милош Сараволац
Бране Бранков
Ник Малиновић
Реј Вукас

Заменици:
Прот. Драган Велеуснић
О. Марко Матић
Андреј Најгрен
Дон Пиља
Зоран Ђорђевић
Цветко Балаћ